Пољопривредници могу помоћи у опстанку жаба

22. март 2019.

Поводом 22. марта – светског дана вода

Водоземци у Србији имају све мање простора за живот, а главни разлог је деловање човека. Ипак, постоје једноставне акције, које може спровести сваки појединац, а којима се могу поправити услови за опстанак ових животиња. У томе је улога пољопривредника од изузетног значаја.

У Србији живи 21 врста водоземаца, подељених у групе безрепих (жабе) и репатих (даждевњак, мрмољак). Све су под заштитом државе, од тога је 18 врста под строгом заштитом, што значи да се не смеју убијати, а станишта им се не смеју уништавати.

Рано пролеће је доба када водоземци полажу јаја. У зависности од врсте и временских прилика, пре свега од дужине зиме, почетак полагања може бити од краја фебруара, до почетка априла. Развојни циклус од јаја, преко пуноглаваца, до младих одраслих облика, траје око три месеца. Да би се развој обавио, неопходна је стајаћа вода.

На први поглед, чини се да око тога нема проблема, јер се у околини сваког насеља може наћи велика разноликост стајаћих вода – језеро, багерско језеро, баражно језеро, ретензија, природна стална стајаћица, рибњак, пачарник, бара, барица, јамура, колотраг, локва, вртно језерце, базен, тресава, канал, блатиште, влажна ливада, мочвара, мртваја, полој, и други типови „малих вода“, што је прихваћен термин у литератури. Ипак, стање је такво да су водоземци врло угрожени и боре се за опстанак.

Основни фактор угрожавања је промена станишних услова услед деловања човека, и то непосредно (пољопривреда и ширење насеља), и посредно (климатске промене).

У последњих стотинак година, шуме, ливаде, мочваре и ритови постали су оранице. Овај процес и данас траје. Уништавање станишта довело је до осиромашења екосистема и драматичног пада броја и бројности многих врста водоземаца, које су се повукле у ретка прибежишта. Због врло мало места за живот, у ретким стајаћим водама постоји висока концентрација врста, јер више немају где да живе.

И други пољопривредни радови неповољно утичу на живот водоземаца, као што су преоравање и исушивање, затим коришћење отрова у пољопривреди, када доспевају у водотокове и стајаће воде. Томе додатно доприносе незнање и немар пољопривредника, јер постоје праксе да се прскалице перу у барама и каналима поред њива, или да се ту одлаже пластична амбалажа од вештачког ђубрива и хемијских средстава. Посебан проблем је затрпавање бара и јаруга, ископаном земљом, шутом и другим отпадом насталим током грађевинских радова.

Због изражено промењене климе у последњих 20 година, раних пролећних врућина и дугих суша, стајаће воде често пресуше пре краја развојног циклуса, што додатно отежава опстанак.

Ипак, постоје једноставне, јефтине и ефикасне акције које може спровести сваки свесни појединац. Нарочито је важно да ове активности спроводе пољопривредници, који су често у атару и могу деловати пре него било ко други.

Да би се водоземцима помогло у борби за опстанак, довољно је проширити станиште – у некој бари или другој „малој” води продубити корито или проширити обалу. У тако направљеном језерцету, вода се може задржати без талога и при највећим врућинама, довољно дуго за завршетак развојног циклуса водоземаца. Тако се ствара стабилније станиште за мрешћење, које може да послужи и као појило за дивље животиње. При уређењу мрестилишта треба водити рачуна да се не скине значајан слој земљишта са дна, да не би дошло до промене хемијског састава воде, што може утицати негативно на мрест неких врста. Такође, водити рачуна да се не претера са димензијама језера, како се у њега не би населиле рибе. На крају, од грања и камења потребно је направити зимовнике (зимска склоништа) које водоземци радо прихватају.

Слика 1 – Одроњено тло у потоку на Вршачким планинама на почетку акције. Сви потоци на Вршачким планинама су привремени и бујични, а овакво место је погодно за проширење и уклањање наноса.
Слика 2 – Чим се почне са копањем и проширењем, појави се вода.
Слика 3 – Горња брана треба да спречи нанос лишћа, грања и талога. Доња брана треба да задржи воду. Готово језерце за водоземце!
Слика 4 – Баре су ископане прошлог лета, а следећег пролећа биле су пуне водоземаца.

Треба имати на уму да су жабе веома корисне за пољопривреду и здравље људи, јер тамане штетне инсекте, на пример ларве комараца. Слабо су покретне и врло су осетљиве на све негативне утицаје, тако да је њихово присуство у воћњаку или башти показатељ здраве средине. Зато је неопходно да пољопривредници учине све да их привуку и населе на својим имањима.

Корисни линкови: