Агроеколошке мере у Србији – резултати истраживања

Још увек изостаје права примена агроеколошких мера у Србији. Органи власти или их не спроводе, или их не разликују од редовних агротехничких мера, а нису донети ни сви прописи који омогућују њихову примену. Током истраживања пронашли смо мало добрих примера на локалном нивоу.

Агроекологија је појам везан за пољопривреду која „сарађује“ са природом, јер се заснива на повезаности биљака, животиња, људи и животног окружења, као и успоставању равнотеже међу њима. По објашњењу ФАО (Организација за исхрану и пољопривреду Уједињених нација) агроекологија подржава производњу хране, притом обнављајући биодиверизетет и повезане екосистемске услуге на којима почива одржива пољопривреда.

Агроеколошке мере не треба поистоветити са агротехничким мерама, које су, као што им назив каже „техничке природе“, спадају у редовне технолошке мере класичне пољопривреде и не залазе у сложене еколошке процесе агроекосистема. Из угла пољопривредника, ове мере морају бити добровољне, а подстицаји су компензација за изгубљени приход или додатни трошак, који се јавља због спровођења мера.

У Европској унији су државе чланице у обавези да примене агроеколошке мере у складу са правилима Заједничке пољопривредне политике (ЗПП). Неки од циљева Програма ЗПП за период 2023–2027 су – сачувати и вратити биолошку и предеону разноврсност у пољопривредна подручја, сачувати генетске ресурсе, земљиште и воде од загађења. Све се мора сагледати и у светлу климатских промена, на пример, допринос смањењу емисије гасова стаклене баште, имајући у виду да из овог сектора долази трећина укупних емисија. Новине уведене у овом периоду су, на пример, већа разноврсност усева, екстензивно пашарење, употреба искључиво стајњака, очување предела, на пример бара или шумарака.

У примени се потврдило да ове мере могу омогућити наставак производње у случајевима кад би, услед отежаних услова, дошло до напуштања конвенционалне производње. Осим органске пољопривреде, постоји могућност подршке оснивању комбинованих засада више култура, пољо-шумских засада, интегрисаног гајења вишегодишњих култура и испаше домаћих животиња, као и друге мере, где комбиновање усева, противерозионих и заштитних појасева долазе до изражаја нарочито у условима климатских промена. Агроеколошки програми и даље еволуирају, сагледавањем потреба и развојем капацитета.

Развој агроеколошких мера у Србији

Пре десетак година урађен је први приказ потреба и могућности примене ових мера. Донет је Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, који прописује четири врсте подстицаја: 1) Директна плаћања, 2) Мере руралног развоја, 3) Посебни подстицаји и 4) Кредитна подршка. У оквиру руралног развоја, између осталих, Закон прописује мере очувања и унапређења животне средине, и то: одрживо коришћење пољопривредног земљишта и шумских ресурса, органска производња, очување генетичких ресурса, очување подручја високе природне вредности и агроеколошке мере.

Током протекле две године, Србија је у оквиру IPARD III Програма подршке ЕУ, припремила НАЦРТ ПРОГРАМА АРГО-ЕКОЛОШКО-КЛИМАТСКИХ МЕРА. Програмом су планиране четири мере, осмишљене да подстакну пољопривреднике на управљање земљиштем на начин којим се смањује негативан утицај пољопривреде на животну средину: 1) Плодоред на обрадивим површинама, 2) Затравњивање међуредног простора у вишегодишњим засадима, 3) Успостављање и одржавање полинаторских трака, 4) Одрживо управљање ливадама и пашњацима.

Усвојен је и ПРАВИЛНИК О КОДЕКСУ ДОБРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРАКСЕ, који у себи садржи  прилично широк спектар агротеничких, агроеколошких и конзервацијских мера. Спровођење ових мера у пракси још увек није правно регулисано.

Како се исплаћују подстицаји у пољопривреди?

Подстицаје у пољопривреди могу исплаћивати органи свих нивоа власти – републичких, покрајинских и локалних, кроз годишњи Програм пољопривредне политике и политике руралног развоја (ППРР). Убедљиво највећи удео, око 95 одсто, имају плаћања из републичког буџета. Последњих подина У ПОРАСТУ ЈЕ ИЗНОС ИСПЛАЋЕНИХ ПОДСТИЦАЈА.  Збирни износ за све мере и са свих нивоа власти порастао је са 36 милијарди динара у 2018. години на 62 милијарде у 2022. години.

Значајно је ПОРАСТАО ЈЕ БРОЈ ОПШТИНА И ГРАДОВА које имају годишње програме ППРР и исплаћују подстицаје. За потребе истраживања, од свих 145 општина и градова, колико их има у централној Србији и АП Војводини, тражили смо програме ППРР и извештаје о спровођењу ових програма. У 2015. години ове документе је имало њих 78, док у 2022. години 113. ПРОГРАМИ И ИЗВЕШТАЈИ су уједначеног садржаја, свака прописана мера има своју шифру, те је једноставно пратити које мере су спроведене и са колико новца, као и поређење између година и општина.

Мере очувања животне средине и агроеколошке мере на локалном нивоу

Прописане су подстицајне мере за ОЧУВАЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА, а у које спадају и агроеколошке мере. У извештајима општина и градова о спровођењу мера пољопривредне политике, ове мере означене су шифрама од 201.1. до 201.6.

ПОРАСТАО ЈЕ БРОЈ ОПШТИНА И ГРАДОВА који подстичу мере заштите животне средине са шест у 2016. години на 26 у 2022. години. У истом периоду порастао је и износ утрошен за ове мере, са 23 милиона динара на 44 милиона збирно за све општине, а за све мере са шифром 201, утрошено је збирно око 136 милиона динара.

Када се, међутим, погледа СТРУКТУРА ТРОШКОВА, тј. активности које су финансиране, уочава се да је највећи број општина и градова утрошио нешто више од 101 милион динара на „мере одрживог коришћења пољопривредног земљишта“ (одрживо управљање, заштита земљишта од ерозије и агро-мелиоративне мере). У 2021. години се АГРО-МЕЛИОРАТИВНЕ МЕРЕ скоро искључиво односе на испитивање плодности и калцификацију земљишта, што је поверено пољопривредним саветодавним службама. То су редовне мере у конвенциналној (не-органској) пољопривреди и не спроводе се ради очувања биодиверзитета пољопривредних предела и спречавање загађења површинских и подземних вода, као примарних циљева агроеколошке политике.

Издваја се још пример из 2016. године – од 23 милиона динара утрошених за ове мере, чак 19 милиона односи се на комасацију пољопривредног земљишта у Општини Рума, као меру заштите од ерозије (шифра 201.1.2.). Након 2016. године, још је Општина Рековац кроз програм ППРР финансирала комасацију. Иначе, ова мера је прописана Законом о пољопривредном земљишту и спроводи се кроз програме заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, а финансира средствима од закупа државног земљишта.

Од мера подршке које заиста имају еколошку функцију, издвајају се подршка органској производњи (шифра 201.3. – набавка садног семенског материјала, контрола и сертификација, компензација за пропуштену добит и друге инвестиције) и очувању биљних и животињских генетичких ресурса (шифра 201.4.). Збирно за ове мере утрошено је само око 23,3 милиона динара у периоду од седам година, и то у три општине и града у 2016. г, а 12 у 2022. г. Позитивно је што се за мере у вези са органском производњом све више одлучују општине које на својој територији имају значајна заштићена подручја природе, на пример, Димитровград, Књажевац, Бабушница, Чајетина.

Што се тиче других агроеколошких мера, једино је Општина Димитровград 2017. године спровела напасање на травним површинама високе природне вредности, у износу од 500.000 динара. Мере кошења пољопривредних травних површина високе природне вредности, затим подршке успостављању мреже НАТУРА 2000, као и друге агроеколошке мере, у истом периоду није спровела ниједна општина.

Осврт на спровођење агроеколошких мера на републичком нивоу

Из републичког буџета, у периоду 2015–2022, сваке године исплаћивани су подстицаји за органску биљну и сточарску производњу, као и за мере очувања биљних и животињских ресурса и то у износима од неколико десетина милиона динара сваке године. Извештаји које доставља Управа за аграрна плаћања садрже само податке о томе колико је новца потрошено, али не и податак из којих су заједница корисници средстава, тако да немамо увид у могућу повезаност спровођења ових мера са заштићеним подручјима природе.

Закључци и препоруке за унапређење стања

Улога општина, градова, као и још мањих локалних заједница у спровођењу мера заштите животне средине и природних ресурса у пољопривреди може бити веома значајна, нарочито у близини и у заштићеним подручјима природе. Међутим, за сада је приметна изузетно мала заступљеност у спровођењу и финансирању мера које заиста доприносе заштити и унапређењу животне средине.

• Изменама Закона о подстицајима у пољопривреди, у листу мера за заштиту и унапређење животне средине и очување природних ресурса уврстити мере које заиста доприносе својој сврси, а изоставити оне које спадају у редовне мере класичне пољопривредне производње, или које су прописане другим законима.
• Спровести обуке за локалне самоуправе на тему значаја агроеколошких мера, нарочито у онима на чијој територији се налазе заштићена подручја природе. Ове обуке могли би да спроводе Завод за заштиту природе и удружења грађана чије су области деловања заштита природе или пољопривреда.

Зашто је боље спровести агроеколошке мере, него престати користити неке парцеле пољопривредног земљишта?

Иако би се, на први поглед, учинило да је престанак коришћења дела пољопривредног земљишта једноставно решење за дугорочно очување разноврсности живог света пољопривредних предела, тако нешто не би било ефикасно.

Човек на простору Европе хиљадама година користи и обликује природу гајењем стоке и пољопривредних култура. Пре тога, европски предео су обликовали дивљи крупни биљоједи и њихови предатори. Најзначајнији за одржавање мозаичности предела (шуме-травњаци-баре-мочваре) били су дивље говече и европски бизон. Крда ових животиња су се несметано кретала до појаве пољопривредних насеља. Ловом, притомљавањем и селекцијом, европско дивље говече је истребљено до почетка 17. века, а европски бизон доведен до ивице опстанка током 19. века. Њихово место је заузела домаћа стока, чија су стада усмеравана људском руком. Човек је тако, преузео улогу и дивљих предатора и „више силе“, обликујући и одржавајући предео. Пољопривредна производња је зато веома важна за одржавање природних станишта попут брдских ливада, шумо-степе на песку, влажних ливада у долинама река, али и стварања заменских станишта у виду мозаика пољопривредних усева, травних површина и вишегодишњих засада.

Наука је препознала велики број дивљих врста животиња чији животни циклус и опстанак зависе од блиско-природне мозаичности пољопривредних предела, а притом су корисне за пољопривреду (предатори глодара, опрашивачи усева). Иако је током индустријске револуције пољопривреда постала знатно интезивнија, а предео измењен људском руком „питомији“, традиционална пољопривреда остала је на равнотежи ратарства и сточарства. Традиционалну пољопривреду можемо описати као еколошку и одрживу.

Агроеколошке мере су осмишљене да подрже пољопривредну праксу која је потребна за дугорочну одрживост пољопривреде. Интензивирање пољопривреде неминовно доводи до униформисања предела, осиромашења разноврсност живог света, смањења квалитета земљишта, губитка одрживости и многих других проблема.

Корисни линкови:

ЗАЈЕДНИЧКА ПОЉОПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА И АГРО-ЕКОЛОШКО-КЛИМАТСКЕ МЕРЕ У ЕУ

Овај текст и истраживање објављени су у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, који финансирају Европска унија (ЕУ) и владе Швајцарске, Шведске и Србије, а спроводи Програм за развој Уједињених нација (УНДП) у Србији у сарадњи са Министарством заштите животне средине, Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком (ЕИБ). Садржај текста, као и резултати приказани у њему, искључива су одговорност Еколошког центра „Станиште“ и не одражава нужно ставове Европске уније (ЕУ), Владе Швајцарске, нити Програма Уједињених нација за развој (УНДП).